Dunhill: My Mixture 965

Dakle, prvi put sam se susreo sa ovim duhanom davne 1978. godine u Grožnjanu gdje sam radio kao jedan od voditelja međunarodnog kampa Muzičke omladine (koji i danas postoji). Kako je Trst bio blizu – 45 kilometara lagane vožnje, tako smo svaki čas bili u Trstu, što poslom, a što po vlastitom ćefu i guštu, budući da su carinici sa obje strane granice poznavali naš žuti kombi Muzičke omladine i nisu nam pravili probleme.

Oni stariji će znati, a mlađima na znanje, Trst je tada bio Eldorado za nas siromašne i svega željne Jugoviće. I tako sam ja malo-pomalo, svaki put kad bih otišao u Trst (a to je bilo maltene svakodnevno) sebi stvarao zalihu duhana jer u pokojnoj Jugoslaviji nije bilo ničeg vrijednog spomena. Tako sam si nakupovao i zelene i crvene Amphore i Erinmora i Troosta i hrpe aromatičnih duhana koje i danas kod mene bude onaj osjećaj kolačića Madelaine. No jednog dana mi je zapela za oko svijetlosmeđa limenka 965-ice koju mi je “moj” trafikant od srca preporučivao. I tako sam ja kupio svoju prvu limenku 965-ice. Koštala je nešto manje od 5000 lira, što je s usporedbi s ostalim duhanima bilo znatno skuplje. Mislim si ja, ako je toliko skuplji, mora da je i toliko bolji.

I došavši u Grožnjan, sa velikim nestrpljenjem i guštom sam otvorio tu limenku uz karakteristični sssssk…. i napunio svoju lulu. Hm. Nešto sasvim drugo nego aromatici koje sam do tada pušio. Doduše smrdio mi je na tamjan i izgorjele automobilske gume, ali s druge strane bio je sladak, davao je jednu aromu po lješnjacima, i što sam ga dulje pušio bio mi je sve bolji i bolji. Kasnije se razvio onaj legendarni retrogusto po latakiji (tek sam kasnije saznao što je latakija), lješnjacima i jedan neodređeni, ali slatakasti opojni okus. I tu se rodila ljubav između mene i 965-ice koja eto traje do dana današnjeg…